Narodne pesme, osobine, stilske figure

Pevači narodnih pesama nisu bili istog talenta, pa stoga ni pesme koje su pevane nisu mogle imati istu poetsku vrednost. Ni sve pesme jednog istog pevača nisu bile uvek jednako pesnički uspele i pored toga što su pevači epskih pesama imali svaki svoj lični izbor pesama. Nije, naime, svaki pevač pevao sve pesme, nego samo neke, po svom izboru i ukusu. Zato je i shvatljivo što se izvesne epske narodne pesme ističu bogatim i dubokim poniranjem u ljudske odnose, život i svet, izrazito predstavljenim likovima i karakterima, živim dijalozimau kojima se otkrivaju osobine junakove i njegovog sagovornika, zatim sentencioznošću, uspelim izrazom, poetskom vrednošću u celini ili pojedinim delovima itd. Druge, nasuprot tome, pretrpane su opširnim opisima, nepotrebnim ponavljanjima, razvučenošću: likovi su u njima neizraziti ili nedovoljno dorađeni, jezik i izraz siromašni, a stil bez doVoljnog osećanja za jezičku lepotu.

Pevač, dakle, zahvaljujući svom većem ili manjem talentu za poetsko stvaranje, može podići ili umanjiti estetsku vrednost pojedine pesme; zato nije svejedno ko je pevač. Međutim, osim tih individualnih crta, postoji u narodnoj poeziji, a naročito kada je u pitanju stil ovih pesama, i ono što se može nazvati kolektivnim stilom ili kolektivnim u stilu i načinu pevanja epske narodne pesme. Ne treba smetnuti s uma da je tvorac, stvaralac narodne pesme bezimen i da se on sam ne izdvaja iz svoje sredine, niti ga izdvaja sredina. Zato on nastoji da se često i u stilu izjednači sa svim ili mnogim drugim tvorcima narodnih pesama, ili bar da se od njih ne izdvoji, pa bilo da su u pitanju raniji, bilo savrmeni, od kojih on neke možda i zna, ali je neuporedivo više onih koje ne poznaje. Da se ne bi izdvojio, a možda i iz drugih razloga, on se veoma često služi već utvrđenim i oprobanim načinom stvaranje pesme i uobičajenim izražajnim sredstvima. U tom pravcu verovatno je delovalo i to što su i slušaoci to očekivali. S tim u vezi je karakteristično da u narodnim pesmama susrećemo ustaljene, stalne ili, kako se one još često nazivaju, stajaće reči. To su reči koje se ponavljaju ne samo u jednoj pesmi i kod jednog pevača nego u mnogim pesmama i kod mnogih pevača.

Stalne imenice. — To su obično imenice čiji se običniji sinonimi nikako ili vrlo retko unose u narodnu pesmu: babo (a ne: otac), ljuba (a ne: žena, supruga), kula ili dvor (a ne: kuća), šetati, išetati (a ne: ići, hodati), gospodar (a ne; muž, suprug) i dr. Ovamo sladaju i imenice, koje se upotrebljavaju umesto prideva, pa iako imaju imenički oblik, služe stvarno kao epitet. One su takođe elementi kolektivnog stila. Najčešće susrećemo ove primere: desnica ruka (umesto: desna ruka), ljepota djevojka (umesto: lepa, lijepa djevojka), konj vitez (umesto: viteški konj), pšenica bjelica (umesto: bela, bijela pšenica) itd.

Stalni pridevi (epiteti). — Funkcija stalnih epiteta je, kao i stalnih imenica, da ostvare poetičnost stila. Međutim, među stalnim epitetima ima mnogo više onih prideva koji se upotrebljavaju veoma često i u običnom govoru, tako da je njihova poetičnost manje samostalan elemenat stila nego što je to slučaj sa stalnim imenicama. Oni u pogledu poetičnosti mnogo više zavise od konteksta u kome se nalaze. Primera za stalne epitete ima mnogo više nego primera za stalne imenice, pa ako ih ovde nabrojimo i više, ipak ih nećemo moći navesti sve. Stalni epiteti se obično javljaju uz određene imenice: bijela ruka, bijelo grlo, čarne oči (za značenje ovog epiteta postoje dva tumačenja: prvo i uobičajeno jeste da čarne znači — crne; a drugo, ređe, da ovaj stalni epitet uz imenicu oči potiče iz vrlo davnih vremena i da zapravo znači oči koje začaravaju, dakle, imaju nekakvu naročitu, magičnu sposobnost), rusa glava, rujno vino, tanana košulja, bijeli grad, tanka bedevija, ubavo polje, široko polje (a nekada dugačko), bijela brada, studena voda, bijela crkva, svijetli car, svileni skut, vjerne sluge, ljute muke, crna zemlja, ljuta guja[/i], sivi soko, sitna knjiga, tvrda vjera, bojno koplje ili koplje ubojito, mrki brci, britka sablja, kićeni svatovi, tankovrha jela itd.

Stalni brojevi. — Kada se u običnom govoru kazuje neodređeno: mnogo svatova, mnogo vojnika, nekoliko godina, mnogo roblja, itd., narodni stvaralac će uvek dati precizan broj, i to ne bilo koji, nego najčešće ove: 3, 7, 9, 12, 30, 100, 300, 1000. Primera ima dosta: „Bijaše jedan car i imađaše tri sina i tri kćerke“; „Bio jedan car, pa imao tri sina“; „. . . to gledale do tri šićardžije . . .“; „. . . izveli su tri l’jepe djevojke …“; . . . i za pune do tri godinice . . .“; „. . . sve od kuće po tri litre zlata; to je, brate, po trista dukata . . .“; „. . . i trojica Turak’ izgorješe, a trojica pred njih istrčaše; i Srbini sva tri pogubiše . . .“; „. . . povikaše sve sedam dahija . . . . . . kralj ga ‘rani sedam godin’ dana . . .“; . . . devet šura, devet Jugovića …“; . . . te gradove raja načinila, gradila ih po devet godina . . .“; „. . . zlatna kupa devet bere litar- . . .“; „. . . čujete li dvanaest čobana …“; „. . . namah puče dvanaest pušaka . . .“; . . . narediću tridest sluškinjica . . .“; „. . . Tu se sasta stotina junaka .. .“; . . . osta Miloš u gori zelenoj i sa njime tri stotine druga . . .“; „. . . car mu dade hiljadu dukata . . .“; „. . . s njim pogibe tridest hiljad’ Turak . . .“; skupi svata dvanaest hiljada . . .“; „. . . kod ovaca dvanaest hiljada/ za noć bude po trista janjaca . . .“; . . . on izdade cara nna Kosovu i odvede dvanaest hiljada, gospo moja, ljutog oklopnika . . .“; „. . . koj’ je glava nad sto hiljad’ vojske . . .“ itd.

Osim ovih stajaćih reči potrebno je ukazati još na neke osobine stila i pevačevog postupka u narodnoj poeziji.

Poređenja. — U narodnoj pesmi poređenja su obično jednostavna i kratka i najčešće se izriču u jednom ili dva stiha, bez šire razrade. Na primer: „. . . zakukaše kano kukavice . . .“; „. . . muči (ćuti) Leka kako kamen sivi . . .“; . . . sinu Miloš u polju zelenu kao jarko iza gore sunce ….“; „. . . na čadoru od zlata jabuka, ona sija kako jarko sunce …“; „. . . spominje se Kraljeviću Marko, kao dobar danak u godini . . .“; „. . . ciknu Turčin ko i zmija ljuta . ..“; „. . . planu junak kako oganj živi . ..“; „. . . čini mi se sva careva vojska kao mravi po zelenoj travi . . .“; „. . . taka mi se učini đevojka da je ljepša od bijele vile . . .“; „. . . da kakva je Roksanda đevojka onakove u Srbina nema . . .“ itd.

Najčešće se upoređuju junakove osobine, izgled ili raspoloženje sa nečim u živoj ili mrtvoj prirodi, ponekad sa nečim mitskim (vila, ala…). Pevač junaka ili njegovo stanje objašnjava, hoće da prikaže slušaocima, upoređujući ga sa delom prirode, čak i onda kada upliće mitsku predstavu.

Slovenska antiteza. — U našoj narodnoj poeziji… postoji naročita vrsta poređenja — slovenska antiteza — sastavljena od tri dela: 1) postavlja se jedno ili više pitanja; 2) daje se negativan odgovor; 3) daje se pravo objašnjenje. Primera u narodnim pesmama ima dosta:

Dva su bora naporedo rasla,
među njima tankovrha jela;
to ne bila dva bora zelena,
ni međ’ njima tankovrha jela,
već to bila dva brata rođena,
jedno Pavle, a drugo Radule,
među njima sestrica Jelica.

Ili:

Mili bože, čuda golemoga!
Jali grmi, jal’ se zemlja trese?
Ja se bije more o mramorje?
Ja se biju na Popina vile?
Niti grmi, nit’ se zemlja trese,
ni se bije more o mramorje,
ni se biju na Popina vile,
već pucaju na Zadru topovi,
šenluk čini aga Bećir-aga.

Ili:

Šta se b’jeli u gori zelenoj?
Al’ je snijeg, al’ su labudovi?
Da je snijeg, već bi okopnio,
labudovi, već bi poletjeli.
Nit’ je snijeg, nit’ su labudovi,
nego šator age Hasan-age.

Personifikacija. — U narodnim pesmama, i usmenoj narodnoj književnosti uopšte, najčešću i najizrazitiju pojavu personifikacije vidimo u sposobnosti životinja da razumeju ljudski govor, pa i da same govore. To što se junaci obraćaju svome konju govoreći mu da ih čeka ili da nekoga stigne i konj to razume i čini ono što se od njega očekuje ili traži, blaži je vid personifikacije. Međutim, personifikacija u narodnoj poeziji na tome se ne zadržava. Ona daje konjima i dar ljudskog govora. U pesmi Ženidba kralja Vukašina Momčilov krilati konj Jabučilo odgovara i objašnjava svome gospodaru:

„Gospodaru, vojvoda Momčilo!
Nit’ me kuni, niti me nagoni,
danas tebi polećet ne mogu;
Bog ubio tvoju Vidosavu!
Ona mi je sapalila krila;
što ne mogla vatrom sagoreti,
to pod kolan pritegnula tvrdo;
veće beži kuda tebi drago!“

Dok Marko pije u mehani vino, Filip Madžarin bije buzdovanom Šarca pred mehanom (Marko Kraljević i Filip Madžarin):

al’ propišta Šarac pred mehanom:
„Avaj mene do boga miloga;
Đe pogiboh jutros pred mehanom
od silnoga Filip-Madžarina,
a kod moga slavna gospodara!“

Primera razgovora sa konjem ima dosta. Međutim, Kraljević Marko razgovara i sa orlom (Kraljević Marko i orao), a neki junaci sa sokolom. Tako, na primer, Dmitar Jakšić pita sokola: .

„Kako ti je, moj sivi sokole,
kako ti je bez krila tvojega?“
Soko njemu piskom odgovara:
„Meni jeste bez krila mojega,
kao bratu jednom bez drugoga“.

Gavrani, koji su u narodnoj pesmi glasnici nesreće, razgovaraju sa onim kome donose glas. U pesmi Car Lazar i carica Milica dva vrana gavrana donose vest o pogibiji na Kosovu. Pošto su se spustili na kulu Lazarovu:

jedan grakće, drugi progovara:
„Da l’ je kula slavnog knez-Lazara?“

Iz kule izlazi carica Milica i pita ih da li lete sa Kosova i kako se završio boj:

Al’ govore dva vrana gavrana:
„Oj, boga nam, carice Milice,
mi smo jutros od Kosova ravna,
viđeli smo dvije silne vojske.“

Još je duži govor gavranova u pesmi Boj na Mišaru.

Dijalozi. — Osim ovih neobičnih dijaloga između junaka i životinja, u narodnim pesmama je veoma čest dijalog među ljudima i on često čini znatan deo pesme: u pesmi Ženidba Dušanova ima preko dvadeset dijaloga. Dijaloga ima i u pesmama Uroš i Mrnjavčevići, Car Lazar i carica Milica, Marko ukida svadbarinu, Ivo Senković i aga od Ribnika itd. Teško je naći pesmu bez dijaloga. Negde su oni psihološki veoma produbljeni, kao neki u pesmi Banović Strahinja, a neke pesme su skoro cele ispunjene dijalogom: Starina Novak i knez Bogosav ili Boj na Mišaru, na primer.

Opis. — Uz dijaloge znatan prostor u narodnim pesmama zauzimaju opisi. Najčešće su to opisi junaka, njegovog izgleda i opreme, a zatim njegovih bojeva. Opisa prirode ili pejzaža ima prilično malo; oni su retki. Kao izuzetno opširan može se navesti opis iz Ženidbe kralja Vukašina: Vukašin piše ljubi Momčilovoj:

Šta ćeš u tom ledu i snijegu?
Kad pogledaš s grada iznad sebe,
ništga nemaš lijepo viđeti,
već bijelo brdo Durmitora,
okićeno ledom i snijegom
usled ljeta kao usred zime;
kad pogledaš strmo ispod grada:
mutna teče Tara valovita,
ona valja drvlje i kamenje,
na njoj nema broda ni ćuprije,
a oko nje borje i mramorje;
— — — — — — — — — —
a kakav je Skadar na Bojani!
Kad pogledaš brdu iznad grada,
Sve porasle smokve i masline
i još oni grozni vinogradi;
kad pogledaš strmo ispod grada,
al, uzrasla pšenica bjelica,
a oko nje zelena livada,
kroz nju teče zelena Bojana,
po njoj pliva riba svakojaka

Stereotipni počeci i završeci. — Narodna pesma često počinje time kako neko, sam ili u društvu, pije vino; kako neko nekome piše „knjigu“, kako je kliknula vila dozivajući nekoga, kako se neko „podigao“ u lov ili da prosi devojku i slično. Nekad je to uvod koji nema veze sa radnjom:

Bože mili čuda velikoga!
Mili bože, na svemu ti hvala! itd.

Narodna pesma se ponekad i završava stihovima koji se ponavljaju bez veze sa sadržinom, na primer:

Davno bilo, sad se spominjalo.
To izusti, a dušu ispusti.
Kako tade, tako i danaske.
Što su rekli, tako mu se steklo, itd.

Imajući, dakle, niz ustaljenih elemenata za pevanje narodne pesme, narodni pevač se služi njima, ali u pesmu unosi, osim tih kolektivnih, i individualne crte kako u razvijanju motiva i teme tako i u stilu. Tako pesma postaje naročit spoj individualnog i kolektivnog stila, koji se međusobno prožimaju.

Autor teksta nepoznat

Jedno mišljenje na „Narodne pesme, osobine, stilske figure

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s